Морам се сложити да се у настави суштински није мењало ништа од Другог светског рата. Мало су се кратили или продужавали планови и програми, све док нисмо добили садашње стање – сваког часа нова наставна јединица. У тим изменама изгубило се старо добро утврђивање, увео се рад у паровима и групни рад, па некако нестаде појединац, а са њим и ЗНАЊЕ. Ученици више нису свесни шта знају, а шта не знају, и готово уопште не користе ИКТ за учење.
И док се ја мучим се да направим мапе ума за врсте и службу речи, гласовне промене и стилске фигуре, њима је све тешко и неразумљиво. Интернет користе да препишу или да прочитају препричану лектиру. Тако се опет враћамо на почетак – проблем мотивације и преобимне наставне планове. Да бисмо успешно применили ИКТ у настави, потребно је направити темељну реформу основне и средње школе, која би предвидела довољно простора за подучавање деце како да користе ИКТ у учењу.
Српска граматика је једна од најтежих и најкомплекснијих на свету, а тумачење књижевног дела захтева велико образовање, имагинацију и развијено критичко мишљење. Колике могућности пружа интернет за све то? Неограничене. Све могу наћи тамо – и лектиру, и речнике, и тумачење књ. дела, граматику, тестове за вежбање. А да ли то користе? Моје искуство говори да не користе. Они само лутају и траже пречице.
Иако смо придошлице у виртуелном свету, ми смо ти који их морају подучити како да у њему живе.
