Лутање у виртуелном свету

Морам се сложити да се у настави суштински није мењало ништа од Другог светског рата. Мало су се кратили или продужавали планови и програми, све док нисмо добили садашње стање – сваког часа нова наставна јединица. У тим изменама изгубило се старо добро утврђивање, увео се рад у паровима и групни рад, па некако нестаде појединац,  а са њим и ЗНАЊЕ. Ученици више нису свесни шта знају, а шта не знају, и готово уопште не користе ИКТ за учење.

И док се ја мучим се да направим мапе ума за врсте и службу речи, гласовне промене и стилске фигуре, њима је све тешко и неразумљиво. Интернет користе да препишу или да прочитају препричану лектиру. Тако се опет враћамо на почетак – проблем мотивације и  преобимне наставне планове.  Да бисмо успешно применили ИКТ у настави, потребно је направити темељну реформу основне и средње школе, која би предвидела довољно простора за подучавање деце како да користе ИКТ у учењу.

Српска граматика је једна од најтежих и најкомплекснијих на свету, а тумачење књижевног дела захтева велико образовање, имагинацију и развијено критичко мишљење. Колике могућности пружа интернет за све то? Неограничене. Све могу наћи тамо – и лектиру, и речнике, и тумачење књ. дела, граматику, тестове за вежбање. А да ли то користе? Моје искуство говори да не користе. Они само лутају и траже пречице.

Иако смо придошлице у виртуелном свету, ми смо ти који их морају подучити како да у њему живе.

Објављено под Правопис | Оставите коментар

Интернет на часу српског језика (покушај)

Иако користим интернет годинама, и даље се сматрам придошлицом. Гребем и лутам, али ипак успевам да се брзо снађем с мени непознатим облицима електронске комуникације, што се не може рећи за моје ученике. За разлику од њих, не користим друштвене мреже, јер сматрам то губитком слободног времена, а и не бих да стварне пријатеље заменим виртуелним. Међутим, сматрам да су могућности коришћења интернета у настави потцењене.

Тако смо колегиница Љиљана Јанковић и ја осмислиле огледни час у коме смо представиле ученицима дигиталну библиотеку Народне библиотеке Србије и речнике књижевног језика. Од ученика 8. разреда трежеле смо да, користећи Гугл, отворе Речник српског књижевног језика Матице српске и пронађу значење задатих фразеологизама (пас лаје, ветар носи; проговориће на лакат…) Обе смо биле непријатно изненађење њиховим несналажењем. Не умеју да користе Гугл, већина није успела да пронађе речник Матице српске (без наше помоћи) и тражене фразеологизме. Стога смо с наставницом информатике договориле да са ученицима вежба претраживање интернета, просто куцање на тастатури и писање текста у ворду. Интересантно је да већина нема отворен свој мејл налог.

Објављено под ИКТ у настави | 1 коментар

Правопис

Круже гласине како је већи део Србије функционално неписмен. Морам се сложити с тим. Да кренем од својих ђака: од 5. до 8. разеда исправљам увек исте грешке у писменим задацима (јел, уствари, ја би, урадијо…) Исти стил се негује и у средњој школи. О конструкцији реченице нећу ни да говорим. Нажалост, ни одрасли нису склони да се служе Правописом (ни интернетом), па свакодневно одговарам на питања „Како се каже…“ или „Како се пише…“
У случају да и ви имате језичких или правописних недоумица, кратки курс за свакодневну употребу је у прилогу.

pravopis

Објављено под Правопис | 3 коментара

О аутору блога

tanja

Након што сам завршила факултет и добила звање професора југословенске и опште књижевности на Филолошком факултету, почео је мој номадски пут у различите професије. Почела сам на РТС-у као лектор, уз познату менторку и дивног човека Милку Цанић, па запловила у воде агенцијског новинарства (Танјуг). Онда сам напредовала јер су ме звали у дневно новинарство („Глас јавности“), ако се то може назвати напретком јер се ради као у руднику, шест дана недељно, од ујутро до увече, а понекад посао завршите у новом дану. Пошто сам заглибила с двоје деце, нисам више могла да издржим тај темпо, па сам се сетила свог првобитног звања и осванула у школи (најпре у средњој, па у основној, па у средњој, па опет у основној). У међувремену, сетила сам се и свог првог заната – лектуре, па сам се пријавила на конкурс у Лагуни, где сам пре осам година примљена као хонорарни сарадник. И могу да кажем, да ми се тај посао највише допада. Уроним у књигу, искључим се из стварног света, па је лицкам, вадим из нафталина заборављене речи и уживам у богаћењу стила. Тако сам и на самом извору српског издаваштва и савремене књижевности. Као што је све у савременом свету комерцијализовано, тако и у области књижевности има много подилажења укусу углавном необразованог и незахтевног читаоца. Преводи се много љубавних романа, историјских скица (не бих да их назовем романима) с јадним заплетом и бледим ликовима, али се у мору лаке литературе нађе и понеки изврстан роман. Препоручујем свима Лагунин избор савремене афричке књижевности и књ. Блиског истока и изврсне историјске романе Стивена Пресфилда. Обавезно прочитајте (ако већ нисте) Капију суза и све романе Јуа Несбеа (детективски роман). Љубитељи добре књиге треба да посете овај сајт:
http://www.laguna.rs/

Објављено од стране tanjakaludj | 1 коментар